Živimo u preteškim vremenima, vremenima besmisla i nesreća. Vesti koje svakodnevno stižu sa TV-ekrana, sve su gora od gore: svuda nemiri, ratovi, katastrofe prirodne i društvene, zemljotresi, požari, poplave, pošasti, bolesti… Porodice se raspadaju, deca neposlušna roditeljima, caruje i vlada bračno neverstvo, razvrat i prostitucija svake vrste… Nije nimalo slučajno da se u takvim vremenima ljudi zapitaju: “Šta li nam donosi budućnost? Šta će biti sutra? Kakvi nas događaji očekuju – da li će se stvari izmeniti nabolje ili će pak, biti još crnje i gore nego dosad?”
Ko je Taj koji nam može nepogrešivo otkriti šta će biti?
Niko drugi do Sin Božji, Gospod Isus Hrist. On zna i početak i sredinu i konačni cilj svega što postoji, i otkriva to svojim vernim slugama, sledbenicima i prijateljima. Jedino takvi ljudi mogu biti istinski proročki nadahnuti.
Proročka služba je – posebni blagodatni dar Crkvi Hristovoj (Ef 4:11). Prorok poseduje naročiti duhovni vid. Pred njim granice prostora i vremena kao da se razmiču, svojim duhovnim pogledom on ne samo da vidi sadašnje, nego i buduće događaje, vidi njihov duhovni smisao, vidi srce čoveka, njegovu prošlost i budućnost. Takav visoki poziv ne može a da ne bude spojen sa čistotom srca i ličnom posvećenošću sluge Božjeg.
Pravi prorok je onaj koji ima “karakter Gospodnji”: pun svetosti, straha Božjega, ljubavi, čistote, krotosti i poniznosti, a u isto vreme silan u reči i delu. Uz to, prorok nije puki pogađač budućih događaja; pre svega i iznad svega, on je svedok Božjeg prisustva u jednom narodu i njegovoj istoriji, razobličava greh i pokvarenjaštvo svojih bližnjih i on uvek usmerava i zove na pokajanje. Istinski prorok uvek govori istinu, nikada nije sklon da laska ljudima i na taj način zadobija njihova srca. Kao takav, prorok Gospodnji je neomiljen tamo gde deluje i služi, i najčešće biva progonjen i odbacivan najpre od religioznih crkvenih starešina, vlasti, sistema…. Veliki bibliski proroci su svirepo, okrutno i nemilosrdno ubijeni (prorok Isaija prestrugan testerom, Jeremija ubijen kamenjem, Jezekilj rastrgnut konjima na repove, Jovan Krstitelj mačem posečen). Glavu, svih proroka Gospodnjih, Hrista Gospoda, istinomrsci su na krstu raspeli.
Ništa čudno a ni slučajno nije, da i danas ovaj religiozni naraštaj, baš kao i nekada negdašnji, sve ono što ima ma kakav oblik istinskog proročkog karaktera, žestoko progoni i mrzi, ne razlikujući ni jednog momenta prave, od lažnih proroka. Svi oni koji danas otvoreno proganjaju prave pomazanike Gospodnje i istinske sluge Božje, veliki greh čine, jer ponovno proganjaju samoga Hrista.
Zanimljivo je spomenuti i to da su mnogi lažni proroci danas favorizovani i priznati u crkvenoj službi od samog sistema i tih istih crkvenih starešina, koji otvoreno i nemilosrdno progone istinske proroke Božje. Lažni proroci prorokuju laži a sveštenici vladaju i gospodare preko njih (Jer 5:31). Nažalost, ovo je duhovna stvarnost u mnogim crkvama danas. Probudi se narode Božji!