Kada hrišćanin pokuša da smesti svoju veru zajedno sa nacionalizmom, čekaju ga ogromne teškoće u vezi sa Svetim Pismom. Odmah na um dolaze izjave apostola Pavla. „Nema više Judeja ni Grka“ (Gal 3:28), „Gde nema Grka ni Judeja, obrezanja ni neobrezanja, varvarina ni Skita, roba ni slobodnjaka, nego je sve i u svemu Hristos“ (Kol 3:11). Misao apostola je jasna i shvatljiva. Ona ne ostavlja nikakvo mesto nacionalizmu u Crkvu. Sjedinjenjem u Hristu svi vernici postaju Narod Božji, “… rod izabrani, carsko sveštenstvo, narod sveti, narod zadobijen…”, jedan novi izraz pripadnosti koji omogućuje punoću obećane budućnosti u Carstvu Božjem, da objavimo vrline Onoga koji nas dozva iz tame na čudesnu svetlost svoju; Koji nekad nismo bili narod, a sada smo narod Božji; koji nekada nismo bili pomilovani, a sada smo pomilovani“ (1 Pet 2:9-10).
Mi smo bivši Srbi, Rusi, bivši Hrvati, bivši Makedonci i Mađari, bivši Amerikanci – a sada smo deca Božja, narod Gospodnji, građani neba. Govorimo na svim jezicima odakle smo proizašli, ali smo drugačiji. Mi smo narod koji je rođen Duhom Božjim. I naše identifikovanje treba da bude ne sa svojim bivšim narodima, već sa Hristom i Crkvom. Narodi iz kojih smo proizašli – jesu naše prvo (ali daleko ne i zadnje) misionarsko polje. Ali u suštini – za nas u novom Hristovom identitetu, to je sada sve tuđina. Svi naši interesi srca su u Crkvi, Telu Hristovom čija je Otadžbina na Nebesima u tom predivnom Carstvu nebeskom. Njeni interesi su drugačiji od interesa svakog ovozemaljskog carstva. Oni mogu i ne moraju da se poklope, ali istovetni sigurno neće biti nikada.
Bog nas je sa svrhom izabrao od neznabožaca, a mi sada kao otkupljeni hrišćani ponovno pokušavamo da se vratimo nazad ovom svetu. To je staro iskušenje Izrailja. „Bićemo kao i svi narodi“. Da ne bude tako, jer to je greh koji nas dovodi u direktno neprijateljstvo sa Bogom. Preljubnici! Zar ne znate da je prijateljstvo sa svetom neprijateljstvo prema Bogu? Stoga, ko hoće da bude prijatelj svetu, postaje Božji neprijatelj (Jk. 4:4). Ako neko voli svet, u njemu nema Očeve ljubavi. Jer, sve što je u svetu – požuda tela, požuda očiju i razmetanje onim što se ima – ne dolazi od Oca, nego od sveta. Svet i njegove požude prolaze, a ko izvršava Božiju volju, ostaje doveka (1 Jv 2:15-17).
Zato uvek glasno propovedajmo učenje o nebeskoj otadžbini hrišćana, jer naša otadžbina je na nebesima, odakle i iščekujemo Spasitelja, Gospoda Isusa Hrista (Filib 3:20), to je jedinstveno gledište svih onih koji jesu istinski Hristovi, sve drugo su ogromne zablude i lažna učenja koja su donela veliko zlo čitavom ljudskom rodu.