Neki hrišćani pogrešno tumače Hristovo obećanje o životu u izobilju: „Ja dođoh da život imaju i da ga imaju u izobilju“ (Jn 10:10) očekujući da hrišćanski život bude lak, udoban, ugodan i komforan. Takav stav prema Hristovim rečima predstavlja prihvatanje Boga kao duha iz lampe, koji je tu samo da bi ispunjavao mnogobrojne naše sebične želje. Realnost je, zapravo, sasvim suprotna…
Mnogi hrišćani danas misle samo o tome kako uživati, a samo pojedinci – koja je svrha življenja. Koji je cilj i smisao hrišćanskog života? Cilj je da doživiš unutrašnju duhovnu promenu i da počneš da ličiš na Gospoda, kao što deca liče na svoga oca. Ne da se promene tvoje životne okolnosti, nego da ti iznutra budeš drukčiji, novi čovek, jer od toga zavisi kvalitet tvog duhovnog života. Jer ako je u tebi zavist, tebi će uvek nešto faliti. To je zbog toga što ti misliš da se kvalitet života, ili sreća u životu, sastoji od toga što ti ne poseduješ ili nemaš. A tako ne trebaš da razmišljaš. Ne trebaš da misliš – kada ja budem imao to i to, tada će moj život biti kvalitetan, tada ću ja biti konačno srećan. Nego, kada se dese korenite i radikalne promene na bolje u tvom duhovnom životu, tada ćeš i doći do unutrašnje ispunjenosti i radosti koju ti Duh Sveti donosi.
Mnogi hrišćani pogrešno tumače Hristovo obećanje o životu u izobilju: „Ja dođoh da život imaju i da ga imaju u izobilju“ (Jn 10:10) očekujući da hrišćanski život bude lak, udoban, ugodan i komforan. Takav stav prema Hristovim rečima predstavlja prihvatanje Boga kao duha iz lampe, koji je tu samo da bi ispunjavao mnogobrojne naše sebične želje. Realnost je, zapravo, sasvim suprotna… Ko potpadne pod iluziju da je Bog tu samo da bi služio nama i našim sebičnim željama, taj će biti surovo razuveren u svoj pogrešan životni stav. Ovaj život se ne vrti oko nas. Mi kao hrišćani postojimo zbog Božjih ciljeva i da bismo služili Bogu, a ne obrnuto. Božja svrha za nas je da pripremi i oplemeni naš karakter što podrazumeva podnošenje životnih teškoća i nevolja, da bismo naučili prevazilaziti spostvene slabosti i grehe.
Misliš da Bog treba da ispunjava tvoje materijalne i porodične prohteve, to je daleko od istine. Tvoj cilj je da prvenstveno stremiš za Bogom i zajedništvom sa Njim, a On će ti dati ono što ti je potrebno u životu (ne ono što želiš, već što je potrebno – tvoje želje i tvoje potrebe su dve različite stvari).
Šta Bog želi od nas hrišćana najbolje je objašnjeno u poslanici Efescima 4:22-24; ”Da odbacimo raniji način života, starog čoveka, koji propada u željama varljivim, a da se obnavljamo duhom uma svojega; I obučemo u NOVOG ČOVEKA, sazdanog po Bogu u pravednosti i svetosti istine.”
Najvažniji cilj, koji Bog želi da postigne sa tobom u tvom životu, nije komforan život, već izgradnja tvog karaktera. On hoće da rasteš u duhu i da postaneš hristolik. Hristolikost znači promena našeg karaktera. Svaki put kada zaboraviš da Bog radi na tvom karakteru, postajaćeš frustriran okolnostima. Neprekidno ćeš se pitati; ”Zašto mi se ovo dešava? Zašto prolazim kroz ovako teške periode?
Odgovor je da je sasvim normalno da tvoj život s vremena na vreme bude komplikovan i ponekad ili povremeno vrlo težak. To je ono što omogućava tvojoj ličnosti da raste, razvija se i utvrđuje u veri. Glavna želja treba da ti bude unutrašnja promena srca. Odakle onda zapravo počinje posvećenje? Eto od te ”male” pobede.
Živiš u svetu punom iskušenja, gde ima i raskoši, i komfora i pitaš se: kako se u takvoj situaciji izdvajati i posvećivati? Ne smatram da nečija raskoš, nečiji komfor treba da se tiču nas. Žive ljudi, imaju takvu mogućnost, hvala Bogu, to je njihov način života. A na šta treba da bude usmeren život hrišćanina? Biti zadovoljan sa malim stvarima, biti zadovoljan samo sa neophodnim stvarima. To je istinska pobožnost(1 Tim 6:8-10). Osećaj zavisti prema raskoši koju vidiš, prema komforu koji vidiš, doveo bi te do saznanja sopstvene neostvarenosti, svoje inferiornosti: meni nešto fali, a evo, drugi imaju. Neki ljudi veruju da zdravlje pruža kvalitet života i sreću. A pod velikim kvalitetom života i velikom srećom podrazumevaju i zdravlje i novac. A još veća sreća i komfor su im: zdravlje, novac, lepota i vlast. A šta je ipak istinska sreća? Istinska sreća je da budeš duhovno slobodan od svega toga.
Ispostavlja se da je ocena kvaliteta života unutar tebe. I zato je posvećenje u tome da naučiš da budeš zadovoljan sa samo neophodnim stvarima. A Bogu treba da zahvaljuješ na tome što imaš, a ne da težiš ka tome što nemaš. Može se težiti ka boljem životu, ali pod jednim uslovom: „Ne moja volja, Gospode, nego tvoja da bude“. Ako imaš mogućnost da kupiš nova kola – kupi ih. Ako nemaš mogućnosti – nemoj da gledaš okolo, nemoj da se osvrćeš i nemoj da se žališ da nemaš kola koja želiš.
Ako, hoćeš da promeniš nešto u spoljnom životu i težiš u njemu ka nečemu boljem, takođe ti treba veliki napor i žrtva. Hoćeš nova kola? Uradi nešto u tom cilju, nađi još jedan posao. Hoćeš da imaš malu kuću u predgrađu gde bi mogao da povedeš svoju višečlanu porodicu? Nemoj samo da maštaš, treba nešto i da uradiš, treba da radiš ne samo ono šti ti se sviđa, ne samo „hoću“, nego i ono što treba. Ako hoćeš nešto, treba da se potrudiš. Ako ništa ne poseješ onda nećeš ništa ni požnjeti. Svako delo počinje od prvog koraka, uradi to, a posle ćeš se snaći u sledećoj situaciji. Naumio si da izgradiš kuću – počni od malog ulaganja u taj dom. Počni nešto da radiš ka svom cilju i to će već biti primetno. Jer, onaj koji ne započinje, taj i ne postiže ništa.
Ako si nezadovoljan svojim životom – to nezadovoljstvo će te pojesti iznutra. Niko ti ne brani da ideš u crkvu i služiš drugima oko sebe, niko ti ne brani da se boriš sa samim sobom, niko ti ne brani da pomažeš drugima. Imaćeš i mir i radost ako praktikuješ da služiš drugima u ljubavi. Sve je unutar tebe, jer niko ti ne brani da živiš po meri udeljene vere, da činiš dobra dela i svakodnevno pobeđuješ sebe. Ono što definiše tvoj hrišćanski život je vera i život u skladu sa tom aktivnom verom koju nosiš u svom srcu. Rasti svakodnevno u veri, hodaj i živi po veri, pomeraj sve granice i ograničenja verom Hristovom, jer sa živom verom ”nemoguće” moguće postaje, haliluja!