“(Bog) leči ljude srca slomljenoga, bolne rane njihove zavija.”Psalam 147:3
Drage sestre u Hristu! Verujem da je svakoj od nas do neke mere potrebna molitva za izlečenje duše i srca, jer svi nosimo nešto duboko u nama što nas boli zbog različitih uzroka. Povređene smo zbog okolnosti, možda od strane drugih ljudi ili same sebe nesvesno povređujemo. Zato vas hrabrim da se molimo danas za to da nam Gospod izleči dušu, zavija rane i dopre do najdubljih delova našeg srca. A za to nam je najpre potrebno otkriti srž problema, dopustiti Bogu da nam pokaže odakle dolazi, zašto je nastala, šta je njen koren, šta zapravo izaziva bol u duši…? Često nismo svesne svih ovih stvari, te se zato i ne možemo uspešno boriti protiv problema. Ali ako pronađemo koren, onda možemo mnogo efikasnije raditi na izlečenju uz Božju pomoć! Zato nam je potrebna potpuna iskrenost ali i pomoć druge osobe!
Znači, najpre tražimo od Boga da nam pokaže odakle problem potiče. On nam to može pokazati direktno (kada nam govori kroz Bibliju ili misli), ali često koristi neku osobu koja će nam pomoći u tome. Nemojte misliti da možete sve same! Zato vas hrabrim, da tražite pomoć! To može biti ozbiljan hrišćanski prijatelj od poverenja, neki zreo brat ili sestra sa iskustvom ili neka stručna osoba, koja se oslanja na Boga i zaintersovana je da nam istinski pomaže. Porazgovarajte iskreno, kažite toj osobi sve što vas muči! Znam da je teško naći osobu od poverenja, ali ako se u potpunosti zatvorimo u sebe i ne kažemo nikome šta nas boli, onda će se naša bol mnogo sporije izlečiti, a možda i nikad… Verujem da nas Bog može dovesti do osobe koja nam može pomoći. Do nekoga ko će nas saslušati, možda dati neki dobar savet i moliti se za nas. Tražimo od Boga danas da nađemo takvu osobu!
Kao što sam već rekla, svako od nas nosi određene terete, na primer neke tajne iz prošlosti ili sadašnjosti koje ne smemo ni sa kim podeliti. Možda se bojimo to priznati jer mislimo da će nas zbog toga ljudi ismevati ili prezreti, ili se plašimo da će nas osoba kome smo se poverile, “izdati”. Ali pomislimo samo na to da se čak i naizgled “jaki” ljudi bore sa istim stvarima kao i mi i bilo ko drugi. Gospod nas želi osloboditi od zatvorenosti prema ljudima, jer zajedno možemo biti jači.
Takođe, naši tereti mogu biti i određene borbe, gresi, griža savesti, duboke rane iz prošlosti… kada smo jednostavno “jedan veliki nered” iznutra. Često puta nismo ni svesne šta ne radimo dobro. Zato nam je najlakše da stavimo maske, tako da ljudi nemaju pojma šta se zaista odigrava duboko u nama, u područjima našeg života gde drugi nemaju uvid. Ali Bog ne želi da budemo licemeri i da tako živimo. To nije rešenje! On želi da budemo iskrene i otvorene. Jedino tako možemo biti izlečene, ako sve iskreno kažemo kako je – bez glume i pretvaranja da je sve u redu. Naravno ovo ne znači da sada moramo otkriti sve svoje tajne “celom svetu” ili da je svejedno kome kažemo – ne! Nego se molimo da nam Bog pokaže ko nam može biti zaista od pomoći. Ko je ta osoba koja će nas saslušati sa saosećanjem, koja nas neće osuditi, nego će nas razumeti i podržati, a zatim raditi zajedno sa nama na rešenju problema. Kada nam Bog pokaže tu osobu, tada hrabro zatražimo pomoć!
Mnogi hrišćani se godinama bore sa istim gresima, svesni su da ne bi trebali to raditi, ali jednostavno nemaju snage boriti se protiv toga, niti tražiti pomoć od drugih. Ali se može desiti i to da nisu uopšte svesni šta je njihov greh, ni šta je to u njima što ih tera da greše, koje je to područje, situacija, trauma ili događaj iz prošlosti koji to uzrokuje. Da bi se lakše oslobodile od greha, najpre trebamo biti izlečeni na području odakle greh potiče. Molimo se da nam Bog pokaže šta je zapravo naš greh i šta je njegov koren! Naravno činjenica da određene situacije uzrokuju određeno ponašanje, nije izgovor za greh, ali je važan faktor u oslobađanju od istog. Bog nas želi osloboditi i On sam šalje ljude u pomoć. Treba da ih primetimo i prihvatimo! Nemojmo tražiti izgovore i reći da takva osoba ne postoji!
Pored svega ovoga, ono što je jako važno, jeste imati realnu sliku o Bogu. U teoriji znamo da je On ujedno i Bog ljubavi koji nas neizmerno voli uprkos naših greha i slabosti, ali i da je sveti i pravedan Bog koji mrzi na greh. Ali da li Ga zaista poznajemo u praksi, da li smo Ga iskusile “na svojoj koži”? Kakvim Ga zamišljamo? Da li imamo poverenje u Njega i da li verujemo da Mu je stalo do nas? Setimo se samo koliko puta nam se smilovao, pomogao i dao novu šansu! Postupio je sa nama kao Otac koji neizmero voli Svoju decu i sve bi dao (i jeste dao!) za njih! Setimo se samo primera izgubljenog sina (Luka 15:11-32)! Sa ovim poverenjem dođimo danas u Njegovo prisutstvo! Ako treba plačimo, izlijmo svoje srce i dopustimo Mu neka nas dotakne i neka počne proces izlečenja!
Stihovi za ohrabrenje:
“Jer dragocen si u mojim očima, vredan si i ja te ljubim.” (Isaija 43:4)
“On ne lomi napuknutu trsku niti gasi svetiljku koja tinja.” (Isaija 42:3)
“…kao što dete mirno počiva na prsima materinim, tako duša moja mirno počiva kod Boga.” (Psalam 131:2b)