Priča o bogatašu i Lazaru nije poučna jevanđeoska priča samo za narod Božji koji je bio oko Hrista u to vreme, već i za nas, hrišćane 2000 godina kasnije, kojima se mnogo puta čini da sve znamo i da ispravno i savesno živimo svoje živote.
Živeo jedan čovek, bogataš, oblačio se u skerlet i svilu – najskupocenije tkanine. Svakoga dana je priređivao susrete za sebe i svoje prijatelje i opijao se svojim bogatstvom i vlašću. Pokraj njegove kuće je ležao ubogi Lazar, jedan vrlo bolestan i nesrećan čovek kojeg su svi napustili, želeo je da pojede makar mrvice s trpeze ovog bogataša. Međutim, niko nije dolazio kod njega, nije mu pružao ljubav, već su samo psi lizali njegove rane i tako su mu olakšavali patnju i izbavljali ga od samoće.
Posle smrti je ovaj siromah odnet u Avramovo naručje. Grešnik – bogati čovek – mučeći se u paklu i videći kako siromašni Lazar uživa u blaženstvu, obratio se Avramu: „Oče Avrame, pošalji Lazara da makar prstom nakvasi moj jezik da mi bude lakše.“ Međutim, Avram je rekao: između nas i vas se nalazi tolika provalija da to nije moguće. Bogataš je počeo da ga moli da pošalje Lazara kod njegove braće – nije samo ovaj čovek bio bogat, imao je još petoricu braće, kako kaže. I očigledno, i oni su živeli sjajno, bogato su se oblačili i veselo su provodili život uživajući u bogatstvu i vlasti. I evo, on moli da Lazar dođe kod njih i da ih upozori na to šta ih čeka ako nastave tako da žive. Ipak, dobio je odgovor: ako ne poslušaju Mojsija i proroke koje imaju uvek – kroz Reč Gospodnju, mudre ljude Božje – neće poslušati ni mrtvog čoveka ako vaskrsne.
Ovako glasi strašna jevanđeoska priča koja se tiče svakog od nas danas. Priča o tome kako bogatstvo može da liši čoveka spasenja i večnog života. „Već si dobio dobro u svom životu,“ – glasi odgovor koji dobija ovaj bogataš. Lazar koji je dobio zlo sad se raduje, a ti patiš, goriš u paklu, mučiš se. Čovek se muči zato što ga je bogatstvo kao zmija vezalo, kao žrtvu, lišilo ga je mogućnosti da vidi patnju bližnjeg. Za života je između njega i Lazara koji je ležao na dvadesetak metara od odaja u kojima je ovaj čovek priređivao sjajne pirove i okupljanja verovatno postojala duboka provalija da se i na drugom svetu, u večnom životu, pretvorila u pakleni ambis preko kojeg pravednici i grešnici ne mogu da opšte.
Živimo u vreme kada ljudi imaju mnogo toga suvišnog, mnogo mogućnosti, iako se stalno žale i gunđaju. Ljudi ogromnu količinu vremena posvećuju samo sebi i svom telesnom uživanju. Pre samo dvadesetak godina – nije se moglo ni zamisliti da će čovek imati toliko mogućnosti da ugađa sebi. Da će biti toliko ugodnosti za telo, mogućnosti za putovanja, za to da se čovek svakoga dana prejeda, da se opija svojim novcem.
Pritom vidimo toliko bola i patnje pored nas na svakom koraku. Mnogim ljudima elementarno nedostaju osnovna sredstva da prežive, da odgaje svoju decu. Između bogatih i siromašnih zaista izrasta velika provalija, ogromni ambis i strašna netrpeljivost. Sve vreme govorimo o društvenim nesrećama, o problemima, a problem je jedan: jednostavno bogati ne mogu da se oslobode demona srebroljublja koji ih je zaslepio u ovoj ili onoj meri i koji je postao tako moćan kao što verovatno nikad nije bio.
Bogataš iz priče se oblačio u skerlet i svilu – najskuplje tkanine, ponašao se kao car: skerlet je carska vrsta odeće, a svila je vrlo skupocena tkanina, njom su se oblačili samo najbogatiji ljudi u ono vreme. Bogataš iz priče je bio Jevrejin – tako kažu mnogi tumači, a i sadržaj njegovog razgovora s Avramom svedoči o tome: „Oče Avrame,“ – on naziva Avrama svojim ocem. Ovaj čovek je bio deo Božjeg naroda, znao je i Mojsijevo učenje i proroke, imao je sve za spasenje, ali ga je bogatstvo toliko osvojilo da je njegov razum lišilo sposobnosti da sve to shvati. Eto šta je najstrašnije.
Najstrašnija stvar koju srebroljublje može da učini s čovekom jeste da ga liši razuma. On postaje i smešan i strašan u očima ljudi iz okoline, i užasan u očima Božjim, ali to ne vidi i ne razume, samo se hvali svojim bogatstvom, a svi unaokolo ga mrze, čak i oni koji se nalaze pored njega, jer oni su tu samo zbog nekih srebroljubivih pomisli.
Ovaj bogataš je sve vreme svog života olako shvatao Reč Božju, osmehivao se i govorio je: „Da-da, jasno,“ – ali je postupao i živeo kako je hteo. Eto šta bogatstvo i ljubav prema novcu čine sa čovekom. Mamon polako, kao otrov, prodire u srce čoveka – pronađe ulaz i osvoji mu dušu.
Trebalo bi da vrlo pažljivo čuvamo svoja srca od svega spomenutog, da budno pazimo na svoje misli i da razmislimo radi čega i zbog čega živimo. Imamo Sveto Pismo – izvor Božje, spasonosne blagodati, znanja i mudrosti, mač duhovni, s kojim možemo da preobnovimo umove svoje i zaštitimo sebe od svake sotonske zamisli o uništenju naše duše.
Priča o bogatašu i Lazaru nije poučna jevanđeoska priča samo za narod Božji koji je bio oko Hrista u to vreme, već i za nas, hrišćane 2000 godina kasnije, kojima se mnogo puta čini da sve znamo i da ispravno i savesno živimo svoje živote. A da li je uistinu to baš tako, moraćemo sami da zavirimo i istražimo svoja srca? Neka nam Gospod bude milostiv!