Tuga ima mnogo naziva i nijansi: seta, žalost, duševni bol, potištenost, melanholija, očajanje. Danas je najrasprostranjeniji naziv za tugu – depresija. Depresiju psihijatri i psihoterapeuti nazivaju kancerom 21. veka, tj. kugom našeg vremena.
Iako su u savremenom svetu neke bolesti dostigle neslućene razmere, tuga, očajanje i gubitak životnog smisla su dobili karakter epidemije. Žalost, patnje, duševni bol, plač – uobičajena su emocionalna reakcija čoveka na teške životne okolnosti. Međutim, nevolja je kad ovakva emocija zagospodari nad nama. Kad zapadnemo u dugotrajno stanje tuge, onda nismo daleko od depresije. Uopšteno govoreći, tuga je duševni poremećaj, jer čovek za vreme depresije nije sposoban da adekvatno oceni životne okolnosti, ljude i samoga sebe. Kakve se misli obično motaju po glavi čoveka utonulog u tugu? „Sve je loše, u mom životu nema ničeg dobrog, niko me ne voli, ne razume, u mom životu nema nikakvog smisla“. I, naravno, samooptuživanje: „Ja sam najnesrećniji na svetu, baksuz, maler, donosim ljudima samo patnje i nesreću“.
U tim specifičnim momentima duhovnih napada iz čoveka ne progovara njegov razum, već neko drugi. Ko? Zli duh depresije, koji je zagospodario čovekovom dušom i svešću. Tuga nije vlasništvo naše duše; ona dolazi kao spoljni uticaj na naš život, ali mi smo ti koji joj svesno otvaramo vrata svoje duše i dopuštamo joj ulaz unutar sebe. Sada je potpuno jasno ko je ”taj” koji perfidno i lukavo dolazi da nam šapatom nametne i donose destruktivne misli o besmislenosti života, našoj potpunoj nesposobnosti i manjku lične vrednosti. To je zli duh depresije! On je jako uporan u nameri da sruši, slomi i poljulja čak i naš identitet u Hristu, kako bi mogao lakše da nas duhovno zlostavlja! Nažalost, praktičan i svakodnevni život nam pokazuje da su mnogi hrišćani raslabljeni, neutvrđeni i nezreli u veri, a kao takvi, lake mete za neprijatelja, koga najčešće pod pritiskom slušaju, prisvajaju njegove instrukcije i zbog toga jako često stradaju i duševno pate.
Veoma je važno da imaš spoznaju i otkrivenje, kako i na koji način možeš da se duhovno suprotstaviš i izboriš u ratu sa negativno nadahnutim i inspirisanim mislima koje ti zli duh šalje. Kao prvo, te i takve zle misli nijednog momenta ne smeš smatrati i prisvajati za sopstvene i svoje, već trebaš zarobljavati svaku takvu misao, na poslušnost i pokornost Hristu(2 Kor 10:5b). Kada si duhovno izložen ovakvoj vrsti napada, ono što ti je preko potrebno jeste snažna, munjevita i agresivna reakcija ka neprijatelju u sili i snazi Duha Svetoga. Uvek u Duhu možeš da se podigneš i ohrabriš zastupničkom molitvom vere(2 Moj 17:11-13), snagom posta, Rečju Gospodnjom koja je kao dvosekli mač sa obadve strane(Jevr 4:12) i proklamacijom u autoritetu silnog i moćnog imena Isus Hrist. Ovim duhovnim oružjem ćeš napraviti siloviti duhovni proboj i oteraćeš neprijatelja u beg i poraz. Duhovnu borbu ne zadobijaš u svojoj vlastitioj snazi i pameti(Zah 4:6,7), već u duhovnoj mudrosti i sili Duha Božjeg s kojim uvek nadmoćno nadvladavaš i pobeđuješ neprijatelja svoje duše(2 Kor 10:4).
Kada neprijatelja poraziš i udaljiš od sebe, uzmi određeni vid duhovne prevencije i redovno se ispunjavaj Duhom Svetim, kontinuirano iščitavaj obećanja Božja iz Reči Gospodnje i prihvati ista kroz proklamaciju u veri. Uvek se trudi da naoružavaš svoj um Pismom, jer time zadobijaš um Hrisov. Menjaj negativne misli sa mislima i naumima koje Gospod ima za tebe a podsećam te: ,,Gospod ima naume mira a ne nesreće, naume da ti donese budućnost kakvu iščekuješ i kakvoj se nadaš” (Jer 29:11). Radosna vest Jevanđelja i danas je što Gospod isceljuje slomljena srca….teši sve ožalošćene i dolazi da se pobrine za one koji tuguju. On ti daruje venac mesto pepela, ulje radosti mesto duha žalosti, odeću zahvalnosti mesto duha potištenosti ili depresije, haliluja!(Isa 61:1-3). Uzmi verom ono što jeste tvoje duhovno nasleđe, obuci se u silu s visine i raduj se, jer Gospod želi da te izobilno blagoslovi preko svake mere tvog razumevanja. Dobar je Bog!