„Zato će čovek ostaviti oca i majku i sjediniće se sa svojom ženom, i biće jedno telo” (Sveto pismo, Postanak 2, 25).
Bog je ljubav i podjednako i bezuslovno voli svako ljudsko biće bez obzira na njihove razlike. Uz to, Isus Hristos nam je u Svetom pismu rekao da svako ljudsko biće treba da posmatramo kao svog bližnjeg i da ga volimo kao samoga sebe. Treba potpuno da volim: dobrog i poštenog čoveka, narkomana, pijanicu, ubicu, silovatelja, geja, lezbejku, pedofila,… stvarno svakoga. Ali ništa od toga ne poričemo kada govorimo o ponašanju koje nije ispravno niti je u skladu sa planom i svrhom koju je Bog imao kada je stvarao čoveka. To nema nikakve veze sa strahom od te pojave niti mržnjom prema ljudima koji se tako ponašaju. Takođe, ovo nema veze sa pogrešnim mišljenjem da je to bolest, već je to njihova voljna odluka da se tako ponašaju i žive. Ima veze sa zastupanjem Božjeg standarda, sa življenjem po Božjoj zamisli i u skladu sa njegovom voljom.
Bog je čovekov tvorac − stvorio je muško i žensko ljudsko biće. On je zamislio kako ćemo izgledati, kako ćemo živeti i stvorio je stanište prilagođeno nama da možemo da živimo. Takođe nas je stvorio kao seksualno biće, i to sa svrhom. Namenio je tu seksualnost za jednog muškarca i jednu ženu za ceo život. To je izrazio rečenicom: „Zato će čovek ostaviti oca i majku i sjediniće se sa svojom ženom, i biće jedno telo” (Sveto pismo, Postanak 2, 25). Odredio je da te dve osobe u bračnoj zajednici zajedno uživaju u svojoj seksualnosti i da to bude način za reprodukciju i održanje ljudskog roda.
Gospodu Isusu su postavili pitanje da li je Bog stvarno mislio samo to što je rekao. Isus je potvrdio da Bog nikada nije promenio svoju nameru za čoveka i ženu i citira istu rečenicu: „Zato će čovek ostaviti oca i majku i sjediniće se sa svojom ženom, i biće jedno telo” (Sveto pismo, Matej 19, 15). Kasnije, kada apostol Pavle piše poslanicu i govori o raznim socijalno-društvenim odnosima, govoreći o braku, citira ovu istu rečenicu bez ikakve promene: „Zato će čovek ostaviti oca i majku i sjediniće se sa svojom ženom, i biće jedno telo” (Sveto pismo, poslanica Efescima 5, 31).
Nažalost, ljudi su počeli da upražnjavaju seksualnost na pogrešan način suproteći se zamisli koju je Bog imao pri stvaranju. Znajući da će biti tako, Bog je morao Mojsiju da kaže šta nije ispravno upražnjavanje seksualnosti, i to detaljno. Ovo vidimo u Svetom pismu u 18. poglavlju 3. Knjige Mojsijeve. Tu Bog navodi šta je neispravno upražnjavanje seksualnosti: incest, poligamija, preljuba, okultne radnje sa spermom, homoseksualnost, zoofilija (seksualni odnos sa životinjama).
Bog je stvorio muško i žensko i rekao da njih dvoje čine jednu celinu. Možemo li mi danas to da predefinišemo i da kažemo kako bilo koje dve polovine daju jednu celinu i da Bog više nije u pravu?
Danas čovek ponovo radi ono što ga je i uvelo u čitav problem sa grehom, prokletstvom, smrti… hoće da postane kao Bog I da sam definiše šta je dobro, a šta je zlo. Ovde bih čak i ispravio sebe. Danas je čovek otišao korak dalje, te optužuje Boga da on ne zna šta je dobro, a šta zlo i da bi on trebalo da se prosvetli, osavremeni, postane tolerantniji, shvati neke stvari i konačno se podredi čoveku i sluša ga. Današnji čovek neće više da bude kao Bog, on smatra da je sada Bog iza njega i manji od njega. Bog treba da teži da postane poput čoveka.
Ljudi misle i govore: „Što mi moramo da se pokoravamo Bogu i njegovim zapovestima? Nećemo više mi njemu da služimo.“ Bog se tome smeje i izvrće ih ruglu (Sveto pismo, Psalam 2, 1-4).
Zar onaj koji je zamislio čoveka i njegov izgled, funkcionalnost i svrhu ne zna šta je ispravno i neispravno ponašanje i odstupanje od njegove prvobitne svrhe?
Da li je Bog homofob zato što kao Tvorac zadržava pravo da kaže kako je i za šta stvorio čoveka kao seksualno biće, a za koju svrhu nije i koje je pogrešno upražnjavanje seksualnosti?
Ovo je kao da proizvođač nekog uređaja napiše uputstvo za upotrebu, koja je namena i svrha, pa tog proizvođača neko optuži za kršenje svog prava da ovaj uređaj koristi za drugu svrhu i drugu namenu i što proizvođač ne garantuje rad uređaja ako se korisnik ne pridržava uputstva.
Definitivno, Bog nije homofob (usput da napišem, Bog se apsolutno ničega ne plaši i nikada ne oseća strah), ali sigurno neće sebe prilagođavati ljudima i kao Stvoritelj zadržava pravo da određuje šta je šta i tako će uvek biti. Čovek u svojoj slobodnoj volji može da odluči šta god hoće, ali pošto kao stvorenje pripada Bogu, jednom će morati da da odgovor za svoje odluke i kršenje Božjih pravila. Baš kao što čovek u slobodnoj volji može da odluči da uradi nešto suprotno zakonu zemlje u kojoj živi i zbog toga će morati da odgovara u skladu sa tim zakonima.
Miroslav Radovanović,
Episkop Crkve Božje u Srbiji