Da li mi kao hrišćani izvlačimo prave pouke iz našeg životnog iskušenja? Da li možemo prebroditi svoje teškoće bez istinske vere u srcu?
Nakon što doživimo neki bol, gubitak ili neku teškoću, nađemo se pred dilemom – na koji način da se nosimo sa tim gubitkom. Sa hrišćanskog stanovišta, neki od načina borbe u ovim situacijama su prihvatljivi, a neki i nisu. Dok neki od nas prave grešku sakrivajući se i bežeći od problema, drugi opet prave grešku tako što pristupaju problemu na pogrešan način. Dosta nam je stresa, zabrinutosti i opterećenosti u dužem vremenkom periodu, počinjemo svesno da ignorišemo svoj problem, postajemo nezainteresovani ili nam je sasvim svejedno šta će se dogoditi. Nažalost, sve ovo su samo privremena, a ne trajna rešenja. Iako na ovaj način možemo smanjiti ili eliminisati početne teškoće sa kojima smo se suočavali, možemo sebi napraviti nove probleme koji ponekad mogu biti čak i veći od početnih.
Pre nego što učinimo bilo šta drugo, hrišćanska vera nas poziva da se okrenemo Bogu. Gospod će nas zaštititi, olakšati nam patnje i utešiti nas, ali samo ako se stvarno okrenemo Njemu. Okrenuti se Bogu znači imati aktivan duhovni život u Hristu, što uključuje stalni razgovor s Njim putem molitve, redovno čitanje Reči Božje, učešće na bogosluženjima, poslušnost u veri….
U procesu okretanja ka Bogu, a naročito kada se suočavamo s teškoćama, On nam uvek pokazuje šta tačno treba da uradimo. Ako se obratimo Gospodu za savet pre nego što sami pokušamo da iskontrolišemo lošu situaciju, On nam otkriva šta je naša odgovornost u datoj situaciji, a šta Njegova, tako da sami možemo zaključiti da li su naše predostrožne odluke dobre po nas ili su pak kontraproduktivne. Rešenje za neku lošu situaciju u kojoj se nalazimo nije uvek preterano komplikovano kako nam izgleda, ponekada je rešenje jako jednostavno, trebamo se samo osloniti na Gospoda i poslušati Duha Svetog u onome što nam govori, jer On želi da nas vodi i izbavlja mudrošću svojom.
Postavimo sebi jedno pitanje: Šta tačno Gospod želi od mene? Ne – šta ja ŽELIM, ili šta mi je POTREBNO, niti šta je NAJUDOBNIJE za mene, niti šta drugi OČEKUJU od mene, već pitajte upravo: Šta GOSPOD želi od mene? Ili, još bolje – Njega pitajte: „Gospode, šta želiš da uradim? Daj mi pameti i snage da shvatim i ispunim to. Sve ostalo je nebitno!“
Ako od srca i iskreno pitamo, i voljni smo da ispunimo šta nam se kaže, odgovor će sigurno doći. Biće otkriveno kroz Reč Božju, molitvu, savet, postupke drugih ljudi, ili kroz okolnosti, ili kao jasna i precizna misao koja će ukazati na izlaz i ponuditi rešenje. Bilo kako bilo, sigurno ćemo razumeti da je to odgovor koji nam Gospod daje.
Blagoslov u svemu ovome je što nam se daje prilika da ojačamo našu veru, da se naučimo putevima Gospodnjim i onome što On očekuje od nas i da se u ovom procesu što više približimo Njemu.
Kada se nađemo u problemima, mi ne smemo zaboraviti da smo deca Božija i da nam je obećano nasledstvo koje se umom ne može pojmiti (1 Kor 2:9). Mi moramo pitati Gospoda šta je to što On želi da naučimo iz bilo koje teškoće koja se događa po Njegovom dopuštenju, te da Ga zamolimo za Njegovu pomoć da u tome i uspemo. Ako usvojimo i primenimo ovu strategiju, rezultati će biti mnogo bolji od bilo čega što sami smislimo kao rešenje. Zato, pozdajmo se u Gospoda svim srcem svojim, a na svoj razum ne oslanjajmo se. Na svim svojim putevima imajmo Ga na umu, i On će upravljati staze naše (Prič. Sol 3:5,6). Haliluja!