“Reč Hristova neka stanuje u vama bogato…” (Kol 3:16a)
Drage sestre u Hristu! Svako ljudsko biće je u mogućnosti da upravlja svojim mislima i ima mogućnost izbora čime želi da hrani svoj um. Jedna je stvar kada nam uleti neka misao u glavu mimo naše volje, odnosno kada nam “ptica preleti iznad glave”, a sasvim je druga stvar kada mi tu misao prigrabimo, te je negujemo i hranimo, odnosno dozvolimo da “ptica napravi gnezdo na našoj glavi”. Kada bi posvetile više pažnje da pripazimo čime hranimo svoje misli i u kom pravcu dopuštamo da se one kreću, manje bi padale u greh i manje bi uzaludno trošile svoje dragoceno vreme. Naravno, kao u svemu, i tu nam je potrebna snaga Svetog Duha, odnosno Božja pomoć. Ali prvo moramo čvrsto odlučiti da želimo ići u ispravnom pravcu, te započeti svesno hraniti svoj um dobrim stvarima, od kojih je najbitnija Božja Reč.
Biblija nas na puno mesta upozorava da moramo obnavljati i promeniti svoje umove (Rim 12:2), te okrenuti svoje misli prema onom što je dobro (Fil 4:8). Psalmista u Psalmu 119, kroz 176 stihova puni svoje misli Rečju Božjem (odnosno razmišlja o Njegovom zakonu, naredbama, zapovestima, rečima, sudovima, otkrivenjima…). To je predivan Psalam! David u Psalmu 139:23 traži od Boga da mu ispita misli. I Marija, Isusova majka, je takođe imala običaj da ono što se dešavalo sa njenim Sinom, ili ono što je čula vezano za Njega, sačuva u svom srcu (Luka 2:19 i 51). A Pavle upozorava Filipljane, a s njima i nas, da punimo svoje misli dobrim stvarima (Fil 4:8).
A kao praktičan savet, preporučujem svakome da nakon što čitamo Božju Reč (najbolje ujutru), razmišljajmo o pročitanom tokom celog dana. Svesno okrenimo naše misli, kad god imamo prilike, da razmislimo o tome šta smo prethodno pročitali ili čuli iz Božje Reči. Ako nam je neki stih posebno govorio, možemo ga ispisati ili naučiti napamet i ponavljati ga, da ga ne zaboravimo. A onda, pre nego što uveče zaspemo, razmislimo još jednom šta nam je Bog govorio tokom dana, i pročitajmo još jednom ili samo razmišljajmo o tom stihu koji nam je posebno govorio. Verujem da će nam, ukoliko zaspimo sa ovakvim mislima, san biti bolji, a ujutru prva misao biti vezana za Boga. Ukratko: punimo svoje umove Božjom Rečju! To su sitne navike, koje nije teško usvojiti ako to zaista želimo i ako smo disciplinovani.
A sada se molimo Bogu i tražimo Njegovu pomoć da ovo možemo izvesti u praksi. Molimo se takođe da nam okolnosti dopuštaju izabrati dobro, odnosno da ne budemo izloženi hranjenju našeg uma stvarima koje su izvan našeg ispravnog izbora (na primer kada neko pored nas želi gledati TV, a mi bismo volele čitati Bibliju).
Hrabrimo se ovim stihovima:
“U svom srcu čuvam tvoje reči da ne činim protiv tebe greha. …ne zaboravljam reči Tvoje.” (Psalam 119:11, 16b)
“I ne vladajte se prema ovome veku, nego se promenite obnovljenjem uma svog, da biste mogli kušati koje je dobra i ugodna i savršena volja Božija.” (Rim 12:2)
“…zarobimo svaku misao na poslušnost Hristu.” (2Kor 10:5)
“Jer reč Božja je živa i jaka, i oštrija od svakog mača na obe strane naoštrena, i prodire čak do rastavljanja i duše i duha, i zglavaka i mozga, i sudi i o osećanjima i o mislima srca.” (Jev 4:12)
“Jer koji su po telu telesno misle, a koji su po duhu duhovno misle. Jer telesno mudrovanje smrt je, a duhovno mudrovanje život je i mir.” (Rim 8:5-6)
“Mislite o onome što je gore a ne što je na zemlji.” (Kol 3:2)
“Najposle, braćo, što je god istinito, što je god pošteno, što je god pravedno, što je god čisto, što je god prijatno, što je god slavno, što se god vrlina zove, što je god hvale vredno, to mislite!” (Fil 4:8)