Sve dok takve ”duhovne gromade” budu upravljale crkvom, ostavljajući iza sebe ovakve licemerne primere, narod će imati prilike da se skandalizuje, sablažnjava i gleda ”duhovne predstave i projekcije” u režiji ovih jeftinih reditelja.
Mnoge današnje crkve postale su veoma opasna mesta po život i duhovno zdravlje.
U crkvama se momentalno nalazi veliki broj neostvarenih, isfrustriranih, ali i preambicioznih ljudi, koji tako preambiciozni, a lažno ponizni, s vremenom veoma lako ”duhovno napreduju”, jer naravno pogađate, oni postaju slepi poslušnici i saradnici današnjem crkvenom establišmentu. Starešinstvo crkve ih vrlo brzo uočava, prepoznaje, rukopolaže i raspoređuje u ”duhovnu službu”. Na našu veliku žalost, neznatno kasnije isti ti religiozno isprofilisani i umišljeni nadri dušebrižnici (pastori i starešine), postaju veliki skandal majstori, umesto ponizne i iskrene sluge u delu Gospodnjem.
Nanose se nemerljive i ogromne štete delu Božjem, bez ikakve pojedinačne odgovornosti u vodstvu, što nam pokazuje još jednu veoma opasnu pojavu u današnjim crkvenim krugovima a to su snažne autokrate i jevanđeoske ”pape” koje su ”nedodirljive i nezamenljive” na svojim pozicijama. Oni se sa svojim neistomišljenicima radikalno obračunavaju, sprovode određenu vrstu crkvene discipline, a u međuvremenu zadržavaju svoje ”eksluzivno pravo” da nastave svoju započetu misiju, izgrađujuci svoja vlastita carstva u kojima su oni na tronu.
Sve dok takve ”duhovne gromade” budu upravljale crkvom, ostavljajući iza sebe ovakve licemerne primere, narod će imati prilike da se skandalizuje, sablažnjava i gleda ”duhovne predstave i projekcije” u režiji ovih jeftinih reditelja.
Duhovna odgovornost starešinstva i vođa je svakako ogromna pred Bogom, a pošto su se oni već svesno odlučili da pođu putem kompromisa i skandala, na nama je braćo i sestre da sačuvamo svoje porodice i sebe i izađemo iz takvih crkava. Crkve koje su izbacile Hrista i Jevanđelje, više crkve nisu!