Mnogi hrišćani često sa svojim duhovnim pastirima uspostavljaju i neguju jednu vrstu nezdrave, ovisničke veze, koja je odraz neslobode i koja ih sprečava da povrate istinsku duhovnu i duševnu celovitost svog bića.
Hrišćanima Hristos treba da bude uzor u svemu (1 Kor 4:16, Ef 5:1), pa i u ophođenju prema onima koji od nas zatraže (duhovnu) pomoć, nema potrebe da to posebno naglašavam. Danas, međutim, često susrećemo takve dušobrižnike koji na vrlo čudne načine vezuju ljude za sebe. I to ne onako kao što se vernici, kako vidimo iz jevanđeoskih primera, vezuju za Hrista, ljubavlju i slobodom, već nametanjem pravila ponašanja, načina razmišljanja i sl… Takav odnos pre ili kasnije uvek završava u porobljavanje i neslobodu.
Mnogi hrišćani često sa svojim duhovnim pastirima uspostavljaju i neguju jednu vrstu nezdrave, ovisničke veze, koja je odraz neslobode i koja ih sprečava da povrate istinsku duhovnu i duševnu celovitost svog bića. U takvoj vrsti odnosa najčešće možete čuti dušebrižnika kako savetuje: „Ne odvajaj se od mene”. To je glavni razlog zbog kojeg ću ove ”duhovne savetnike” koji ne slede Hristov primer nazivati u nastavku teksta duševnicima a ne duhovnicima.
Pritom napominjem da pojmovi „duša“ i „duševno“ nipošto nemaju negativan prizvuk i značenje, niti im takvo značenje u ovom tekstu pridajem. Naprotiv, reč je samo o nastojanju da ukažem na činjenicu da dušobrižnici o kojima govorim ne ispoljavaju u svom odnosu prema vernicima, prvenstveno prema onima koje savjetuju, odgovarajući stepen duhovne zrelosti koji bi opravdao i posvedočio adekvatnost imena kojim se najčešće (samo)oslovljavaju. Pogledajmo sada po čemu to možemo prepoznati pomenute duševnike? Duševnike i njihova čeda moguće je prepoznati na osnovu nekoliko karakteristika.
Prva: svakako je ogromna netrpeljivost prema svakom bližnjem koji je naklonjen duhovnoj slobodi. Ovi duševnici, pošto im je strana svaka pomisao o slobodi, pribegavaju ukalupljivanju ne samo načinom razmišljanja nego i ponašanjem svojih sledbenika. Otuda njihova ”duhovna deca, učenici”, postaju mentalitetom i ponašanjem neobično slični jedni drugima iako su različite životne dobi.
Druga prepoznatljivost ovih učenika ili sledbenika jeste natmurenost. Natmurenost proizlazi iz neprihvatanja svih onih koji nisu poprimili njihovo obličje ”pobožnosti”. Takođe, oni vrlo uporno i revnosno motre jedni na druge, kako neko ne bi „ispao“ iz zadatog kalupa.
Treća odlika ovih ”vernika” jeste borba za blizinu pored svojih duševnih pastira. To je možda i najupečatljivija njihova karakteristika. Tako dolazimo do opasne duševne anomalije da postojeći sledbenici više ne teže da nalikuju Hristu, nego svom dušebrižniku. Oni ne samo da izgledaju kao njihov pastir, oni na neki volšeban način uspevaju postići i ton njegovog glasa i pokrete rukom, glađenje brade i sl. I sve to da bi ostvarili ”autoritet” nad ostalim duševnim čedima, braćom i sestrama koji su malo dalje od samog pastira. Naravno, ”dušobrižnik” sve to posmatra sa velikim zadovoljstvom i nimalo se ne buni protiv vrlo simptomatičnih znakova idolopoklonstva.
U takvim okolnostima, u vrlo kratkom roku ”dušobrižnik ili pastir” postaje centralna ličnost; on je taj prema kome je usmerena sva pažnja njegovih sledbenika – njemu se ispovedaju, od njega strepe i radi njega se trude da ne greše. Takvi ”pastiri” su isto tako oni koji ”sve znaju i na svako pitanje imaju odgovor”.
Što dublje ulazim u analizu ove pojave, sve više uviđam i to da je duhovna sloboda najveći stranac u tom zatvorenom krugu. Interesantno je i to da oni neprestano nešto čuvaju, valjda neku tajnu, navodno, čistu ”duhovnost”, i naravno, sve to uz blagoslov duhovnika koji im malo pomalo od te tajne otkriva, jer on ”zna” ono što niko drugi ne zna.
Zašto nam se sve ovo događa i zbog čega tako često upadamo u ovako opasne duhovne zamke? Suštinski, najveći problem pored duhovne nezrelosti je i to što zaboravljamo da duhovnici ne leče, baš kao što zaboravimo i to da je jedini Hristos, Lekar nad lekarima! Braćo i sestre, savetujte se i duhovno izgrađujte utvrđujući se u veri sa istinskim i poniznim slugama, koji će vas uvek jasno upućivati ka Hristu. Bežite od nemilosrdnih duševnih manipulatora!
”Ne znam zašto sam sve ovo podelio sa vama, jer ovakve duhovne devijacije gotovo da ne postoje među hrišćanima danas”, ali preventivno, možda ipak ovo nekome i zatreba. U svakom slučaju, ovo sigurno ne može da vam šteti a možda nekome i pomogne da dođe do slobode.