Pitanje “Šta je život večni”? postavljeno je pogrešno. Činimo istu grešku koju je učinio Pontije Pilat, kada je pitao Gospoda „Šta je istina?“
Verujemo li da smo spašeni? Uzimamo li spasenje zdravo za gotovo? Jesmo li od onih koji misle da je „zabrinutost“ za svoje spasenje iskušenje, kojeg bi trebalo da se oslobodimo? Da li se oslanjamo na Božju milost, dobrotu, ljubav i saosećanje, da nas Bog sigurno neće pustiti u večnu propast? (Uostalom, nismo mi najgori grešnici na svetu…) Nadamo li se da ćemo nekako „stići“ do carstva Božjeg i uživati u večnom životu s pravednicima? Da bismo odgovorili na ova i slična pitanja, ispitajmo prvo šta je život večni?
Pitanje “Šta je život večni”? postavljeno je pogrešno. Činimo istu grešku koju je učinio Pontije Pilat, kada je pitao Gospoda „Šta je istina?“ U oba slučaja pitanje nije “šta”, već, “Ko”? Jer, istina i život nisu neki apstraktni pojmovi, već su svojstveni, sadržani i posvećeni u samoj ličnosti Isusa Hrista, Koji je Istina, Put, Život, Pravednost i Ljubav.
A ovo je večni život, da poznaju Tebe jedinog istinitog Boga i koga si poslao Isusa Hrista (Jv 17:3). Poznati, biblijskim jezikom, znači imati dubok i prisan odnos ljubavi. Stoga, kada kažemo bogopoznanje, mislimo na sjedinjenje čoveka sa Hristom. Poznavati Hrista znači biti u zajednici s Njim. „ On (Isus Hristos, Sin Božji) je istiniti Bog i život večni “ (1 Jv 5:20). Ovo poznanje o istinskom Bogu započinje u ovom životu. Poznanje o kome Gospod govori ne sastoji se u tome da se informišemo o Bogu, da se upoznamo sa činjenicama koje se odnose na Hrista, da postanemo svesni kakav je Gospod. Znanje o kom govorim nije intelektualno, nije znanje koje „nadima“ (1 Kor 8:3), već je plod duboke i iskrene ljubavi.
U meri u kojoj mi volimo Boga, Bog nam se otkriva. Suprotno tome, onaj ko ne voli Hrista, taj ga ne poznaje, i zato je bez Božje blagodati svaki čovek krajnje nesposoban da dostigne bilo kakvo istinsko poznanje o Bogu. Zato će Bog reći onima koji su ga istinski voleli, (što pokazuje njihova istinska ljubav) „Dođite“; ali onima koji ga nisu istinski voleli, (što pokazuje njihov nedostatak iskrene ljubavi) „Odlazite“. Prvi će naslediti večni život; ovi poslednji večno stradanje.
Nemojmo se zavaravati, braćo i sestre: „Niko ne može da ispoveda Isusa da je Gospod, osim Duhom Svetim“ (1 Kor. 12: 3). Ali, za razliku od onoga u šta bi mnogi želeli da verujemo, takvo priznanje nije lek. Ispovedanje Gospoda je samo početak, a ne kraj, uprkos bilo kakvim dokazima koji dokazuju suprotno (Mt 10:32, Rim 10:9 , 1 Jn 4:15). Šta ako usne ispovedaju Gospoda, ali dela to ne pokazuju? Apostol Pavle govori o takvim ljudima koji „priznaju da poznaju Boga, ali ga se odriču svojim delima“ (Tit 1:16 . upor. takođe Os 5:4). Sam Gospod je sasvim jasno objavio: „Neće svako ko mi kaže:„ Gospode, Gospode “ući u carstvo nebesko, već onaj koji izvršava volju Oca moga koji je na nebesima“ (Mt 7:21). Ljubav prema Bogu ne pokazuje se rečima, već delima jer On će: „ dati svakom po delima njegovim“ (Rim 2:6). I voljeni učenik potvrđuje: „ Dečice, ne ljubimo rečju ni govorom, već delima i istinom “ (1 Jv 3:18). I Bog otkriva: „daću svakome od vas po delima vašim“ (Otkr. 2:23).
Nemojmo se varati. Nikakva dela ne mogu spasiti čoveka. Farisej ne samo da nije počinio nikakva zla dela, već upravo suprotno, postio je, molio i davao desetak od svog ukupnog prihoda. Stariji brat iz Priče o izgubljenom sinu, „dobri momak“ koji je sledio sve zapovesti i pokoravao se Božjoj volji, nikada ne napustivši očevu kuću (Crkvu), verovatno zbog svoje samopravednosti nije spasen, jer nije pokazivao znake pokajanja i ljubavi. Kako je s tobom? Da li se i ti, baš kao i stariji brat, još uvek nalaziš u kući svoga Oca, postiš, moliš, daješ priloge, ali znaš da si svetlosnim godinama daleko od Gospoda?
Postoji samo jedan način da dostignemo spasenje i život večni: da se pokajemo, ponizimo, priznamo svoje grehe, zavapimo Hristu sa verom u srcu, duboko žaleći zbog svih svojih bezakonja. Ponekad smo tako drski. Mislimo: „Bog je ljubav, Bog je milostiv, ne bi nas sigurno osudio na večnu propast. On želi da se svi spasu… Priznajemo Njegovo Ime i trudimo se da vršimo Njegovu volju“. Ali slušajte šta nam kaže apostol Pavle: „ Ili možda prezirete bogatstvo Njegove dobrote, trpeljivosti i strpljenja, ne shvatajući da nas Božja dobrota vodi pokajanju? “(Rim 2: 4). Tako smo došli do punog kruga i iz ljubavi smo vraćeni na pokajanje, jer pre postavljanja krova trebali bismo postaviti temelje. Bog je milostiv, prašta, dobar je i voli. Ali On je i Svet i Pravedan. Ako pokajanje nije dospelo do nas iz parabola o cariniku i fariseju ili o izgubljenom sinu, neka nas bar pokrene strah Gospodnji da sredimo svoje srce dok još uvek traje vreme velike milosti Božje. Zapamtite: Suprotno uobičajenom verovanju, život večni ne počinje posle smrti. Život večni nije stanje izvan vremena, on započinje ovde, u ovom životu.
Pripremimo se za Njega. Hoćemo li?!