Ka i bila tica Ispo’ sivog neba Krila svoja širin Smijen se ja vitru Nevera se bliži Moje tilo vreba Grubo oće stisnit Štrukat dušu cilu Vitar evo grize Moje lice štipa Nevera me liže Oće sveg me frižat Iznad svega tega Neću krila skriti Uzdan se u moga Gospodara vitri
